У њој су бајке и приче разних народа – народне и ауторске.
Змајеви су снажни,
одважни,
крилати јунаци,
али и страшни демони,
немани,
ружна и
зла чудовишта
Борисав Бора Станковић (Врање, 1876 – 1927)је приповедач,романсијер, драматичар и један од најзначајнијих писаца српскогреализма. Рођен је у Врању и врло рано је остао без родитеља, па гаје
одгајила мајка његовог, оца баба Злата. Завршио је Правнифакултет у Београду 1902. године. Своју најпознатију драму Коштана објављује 1902.године, где првипут у књижевном делу користи Врањски дијалекат и говор људи изјужне Србије, што изазива велике критике.
Целокупно књижевно дело Борисава Станковића, је везаноза Врање.Своје ликове је обликовао према причама које је слушао испајао елементе вишеличности како би његови ликовиделовали комплетније.Његове приповетке, углавном се сврставају у реализам, алиима особина које га усмеравају ка натурализму. У свакомслучају Станковић је зачетник модерне српскекњижевности.У својим делима, користи врањански дијалекат, због чега је био критикован и његов језик и стил писања, која супредстављања као „неписмена и оријентална.“У време када се млађа генерација све више орјентисалапрема западњачким узорима, Станковић остаје привржен реалистичким традицијама и дело му је прожетосимпатијом према патријахалном свету старе Србије.У његовим приповеткама појављују се страст, поетичне жртве љубави, носталгија за младошћу, фатализамисточњачке чулности. Књига Приповетке представља скуп његових краткихприча из живота обичних људи. Осликава њихове љубави,жеље, патње, чежње и бол.
19особа прегледа овај артикал
Курирска служба
Достава на територији Републике Србије се врши путем курирске службе.