Приповетке Бора Станковић

Борисав  Бора Станковић (Врање, 1876 – 1927) је приповедач, романсијер, драматичар и један од најзначајнијих писаца српског реализма. Рођен је у Врању и врло рано је остао без родитеља, па га је
одгајила мајка његовог, оца баба Злата. Завршио је Правни факултет у Београду 1902. године.
Своју најпознатију драму Коштана објављује 1902.године, где први пут у књижевном делу користи Врањски дијалекат и говор људи из јужне Србије, што изазива велике критике.

Целокупно књижевно дело Борисава Станковића, је везано за Врање. Своје ликове је обликовао према причама које је слушао и спајао елементе више личности како би његови ликови деловали комплетније. Његове приповетке, углавном се сврставају у реализам, али има особина које га усмеравају ка натурализму. У сваком случају Станковић је зачетник модерне српске књижевности. У својим делима, користи врањански дијалекат, због чега је био критикован и његов језик и стил писања, која су представљања као „неписмена и оријентална.“ У време када се млађа генерација све више орјентисала према западњачким узорима, Станковић остаје привржен реалистичким традицијама и дело му је прожето симпатијом према патријахалном свету старе Србије. У његовим приповеткама појављују се страст, поетичне жртве љубави, носталгија за младошћу, фатализам источњачке чулности. Књига Приповетке представља скуп његових кратких прича из живота обичних људи. Осликава њихове љубави, жеље, патње, чежње и бол.