Ако је веровати мојој баки

Десанка Максимовић, највећа песникиња српске књижевности, рођена је 1898. године у селу Рабровици код Ваљева. Детињство је провела у Бранковини, надомак Ваљева, где се данас налази и њен гроб. Дипломирала је на Филозофском факултету у Београду. Била на стручном усавршавању у Француској. Радила је као наставник гимназије у Обреновцу, као професор у Београду и у Учитељској школи у Дубровнику. Преводила је с француског, руског, бугарског и словеначког. Добитник је најзначајниjiх књижевних награда и признања. Објављивала је поезију и прозу, за децу и одрасле. Писала је песме, приповетке, романе.

Свет бајки Десанке Максимовић се наслања на народну бајку, али он од ње знатно и одступа. Природи, биљкама, животињама, тајанственим бићима, небеским телима – Месецу и звездама, у њеним бајкама се придају људска својства. Месец се понаша као човек. Бића из народних веровања – попут вила, вилењака и баука – као ликови у бајкама Десанке Максимовић имају људске особине. Њени јунаци супростављају се злу- добри су и племенити, али главни јунак њених дела је, како је и сама говорила, „доброта као људска особина“ . 

Приредио: Тиодор Росић