У њој су бајке и приче разних народа – народне и ауторске.
Змајеви су снажни,
одважни,
крилати јунаци,
али и страшни демони,
немани,
ружна и
зла чудовишта
Десанка Максимовић, највећа песникиња српске књижевности, рођена је 1898. године у селу Рабровици код Ваљева. Детињство је провела у Бранковини, надомак Ваљева, где се данас налази и њен гроб. Дипломирала је на Филозофском факултету у Београду. Била на стручном усавршавању у Француској. Радила је као наставник гимназије у Обреновцу, као професор у Београду и у Учитељској школи у Дубровнику. Преводила је с француског, руског, бугарског и словеначког. Добитник је најзначајниjiх књижевних награда и признања. Објављивала је поезију и прозу, за децу и одрасле. Писала је песме, приповетке, романе.
Свет бајки Десанке Максимовић се наслања на народну бајку, али он од ње знатно и одступа. Природи, биљкама, животињама, тајанственим бићима, небеским телима – Месецу и звездама, у њеним бајкама се придају људска својства. Месец се понаша као човек. Бића из народних веровања – попут вила, вилењака и баука – као ликови у бајкама Десанке Максимовић имају људске особине. Њени јунаци супростављају се злу- добри су и племенити, али главни јунак њених дела је, како је и сама говорила, „доброта као људска особина“ .
Приредио: Тиодор Росић
11особа прегледа овај артикал
Курирска служба
Достава на територији Републике Србије се врши путем курирске службе.