Ликовни расковник

Росићева књига тачно пронађеног наслова Ликовни расковник обухвата једну драматично разнолику скалу уметника и опуса који су покренули критичку интуицију и интелигенцију овога књижевника. То су Петар Лубарда, Љубинка Јовановић, Бата Михаиловић, Цветко Лаиновић, Дадо Ђурић, Владимир Величковић, , Сава Ракочевић, Радисав Тркуља, Тодор Стевановић, Здравко Милинковић, Љубиша Манчић, Сретко Дивљан, Даница Баста, Слободанка Ракић Шефер и Ивана Бјелица. Росић настоји да кроз једно екстатично сагледавање осветли и открије она неистражена подручја у делима уметника чија дела су га узбудила. За њега уметничко дело вредно је само у оној мери у којој се он утапа у њему. За Росића је свако уметничко дело чудо, једна детерминисана непоновљивост. Росић пише о уметности вођен дубоким поривом срца, али имајући изузетно прецизну дискурзивну реакцију и концентрисаност на дела уметника о којима пише.

Образован мисаоно усредсређен на оно уметнички сугестивно, Тиодор Росић детектује оно скривено лице слике и у опусима уметника који га интригирају успева да види оно што ми сами нисмо умели да видимо. То му полази за руком зато што Росић поседује једну културолошку имагинацију која је надидеолошка и индивидуалистичка, те критичку интуицију и интелигенцију која му омогућава поуздано и освештено промишљање уметности кроз разобличавајуће сагледавање скривеног лица слике.

Из рецензије Драгана Јовановића Данилова