Тако је говорио Дучић

Писац, песник, дипломата – један је од најзначајнијих представника српског модернизма. Стихови су му у почетку били по утицајем Војислава Илића, док касније развија сопствену лирику.

Најпознатије песме су му: Песма жени, Јабланови, Залазак сунца, Рефрен, Сусрет, Поезија, Љубав. Писао је и прозу, а ту се издваја књига Благо цара Радована, Јутра са Леутара, Гроф сава Владиславић, песничка писма из Швајцарске, Грчке, Шпаније.

Његова политичка мисао и данас интригира, његови стихови још увек инспиришу, његова проза вас и даље тера да се замислите.