Амор и Психа, љубавне приче

Дела заносне књижевно-уметничке лепоте створила је љубав, тај симбол савршенства, чежње,
целовитости и вечне младости телесне и духовне. Љубавне приче у књизи Амор и Психа припадају таквим делима. На почетку је дата легенда о свевременој љубави Амора и Психе, смртне лепотице, којој бесмртност дарују богови и бесмртног бога љубави. Та химна љубави, која је у светској књижевности позната као „Прича о Амору и Психи“, узета је из Апулејевих Метаморфоза, јединог у потпуности сачуваног романа римске књижевности, познатог под насловом Златни магарац. Следе, затим, српска народна бајка „Златна јабука и девет пауница“ и „Успавана лепотица“ Шарла Пероа, а потом руска народна бајка „Василиса Прекрасна“, „Пепељуга“ Браће Грим и француска народна прича „Девојка морнар“. На крају књиге дата је Андерсенова прича „Амајлија“, која казује о љубавној срећи. Књига, која је намењена деци, чији знатан део чине бајке, почиње причом о чежњи људске душе за божанском љубављу, а завршава се казивањем о срећи, где је присутан и чувени мотив о „кошуљи срећног човека“, тј. о срећи сиромаха.

Књига Амор и Психа има седам прича, што симболизује савршенство и довршену целовитост а што је дубоко укорењено, између осталог, и у хришћанско поимање света. Седмог дана, као што је познато, Бог се одмарао,
зато број седам може да представља и меру довршеног времена. Љубавне теме и мотиви такође доприносе целовитости књиге која је име добила по 96 прича о божанској љубави, писца рођеног у једној римској колонији на северу Африке, 125. године наше ере. Биране су приче које су израз чежње ка чистој, ничим помућеној љубави, које доприносе остваривању идеала племенитости, доброте, а надасве творевине високе уметничке вредности.