Бајке о речним вилама

Гроф Лав Николајевич Толстој (1828 – 1910) је био руски писац сврстан у највеће руске реалисте тога доба. Познат по своја два највећа дела, Ана Карењина и Рат и мир, која сликају дубоку, психолошку и друштвену позадину Русије и њеног друштва у 19. веку. Био је есејист, драматист, критичар и морални филозоф, и поред свега пацифиста и левичар. Својим напредним, ненасилним идејама отпора утицао је на касније личности као што су Мартин Лутер Кинг и Ганди. Проглашен је за најбољег писца у последњих 200 година и то од стране 125 америчких и британских књижевника који су учествовали у анкети која је трајала више година.Још у Петербургу, а под утицајем знаменитог писца Ремизова, почео је да проучава руски језик, бајке и фолклор. То му је дало изузетно богат материјал за Сврачје бајке, збирку од 41 приче, коју је објавио у Санкт Петербургу, 1910. године. Пре објављивања у Санкт Петербургу, Толстој је Сврачје бајке објављивао у часописима, алманасима и књижевним листовима. Он их је, након издања из 1910. године, прерадјивао. Оне су 1913. године објављене у пишчевим сабраним делима, да би их у зборнику бајки и стихова, објављеном 1923. године у државној издавачкој кући (Гиз), посебно на „Бајке о русалкама“ и „Сврачје бајке“.

У књизи Бајке о речним вилама, то јест о русалкама, која је пред читаоцем, задржана је подела на та два циклуса. Бајке су преведене према 8. књизи Сабраних дела А. Н. Толстоја из 1960.године. Текст тог издања дат је према тексту 1. тома Сабраних дела из 1929. године. Толстој је писао научно – фантастичне (нпр. Аелита), авантуристичко – фантастичне (нпр. Хиперболоид инжењера Гарина) и историјске романе, приповетке и драме. Био је опчињен Петром Великим и Иваном Грозним. Уметнику је, ипак, без фантастике досадно – истицао је, чак и при опису стварног догађаја волео је да тај догађај окити „најнеобузданијим измишљотинама“. Таква његова склоност, ослоњена на фолклор и фантастику, стварала је праве прозне драгуље и у књжевности за децу. Препричао је на руски начин, бајку о Пинокију, италијанског писца Карла Колодија и занимљиве, веселе пустоловине дрвеног лутка Буратина, уобличио у књигу Златни кључић. Алексеј Н. Толстој је још од детињства имао неодољиву жељу да напише рома, о привидјењима, о закопаном благу и „свакојаким дјаволијама“. Ту жељу знатним делом испунио је Сврачјим и Бајкама о речним вилама, русалкама. Његова фантазија створила је у тим бајкама чудесне и непоновљиве маштарије о раскошним, не и увек добрим русалкама, и изузетне приче о животињама. У једној књизи, али у два циклуса, та два тематска круга сплела су непролазан венац лепоте.