Одисеја

Хомер (око 850 године Пре Нове Ере) је био старогрчки песник, аутор Илијаде и Одисеје, најстаријег споменика хеленске књижевности. О Хомеру, као личности, ништа није познато и неки академици сумњају
да су ова дела његова. На основу лингвистичких и историјских података који су доступни, претпоставља се да су епови писани на западној обали Мале Азије, око 9. века п. н. е.

Одисеја приповеда авантуре грчког хероја Одисеја од одласка у рат, његове улоге у освајању и разарању града Троје и његов повратак на Итаку који је од три недеље прерастао у путовање дуго десет година. За то време, његов дом је окупиран просцима, који су бацили око на његову жену Пенелопу. Женидбом са Пенелопом, не добијају само краљицу, већ и круну и краљевство. Група просаца његове жене Пенелопе, немилице троши његово богатство. Одисеј се на свом повратку сусреће са разним искушењима и опасностима. Највеће опасности су киклоп Полифем, син Посејдона, Сцила и Харибда, које му уништавају брод и посаду. Ту се појављују и друга божанства која му помажу или доводе у опасност. На крају дугогодишњег путовања, Одисеј стиже у  Итаку. Служећи се лукавством (богиња Атина га прерушава у просјака) Одисеј се појављује на свом двору и проверава да ли му је Пенелопа остала верна. Моменат такмичења просаца, Одисеј користи да разоткрије своју маску испуњавајући задатак као просац – да натегне лук и протне стрелну кроз 12 секира. Затим са својим сином убија све просце, јер су својом похлепом хтели да му преотму не само жену, већ и оно што је тешком муком и својим радом и рукама градио и стицао.