Зов дивљине

Џон Грифит (1876 – 1916) је био амерички писац познат као Џек Лондон (Jack London), један од најчитанијих у првој половини XX века. Рођен је као ванбрачни син самозваног „професора“, писца и астролога В. Х. Ченија, који га никада није признао. Написао око 50 приповедака и романа, најпознатији „Зов дивљине“ и „Бели очњак“ и аутобиографски роман Мартин Идн (1909). Говорио је o животу радничке класе, са изразито социјалистичком тенденцијом. Често је описивао људе са дна, потлачене и понижене и зато је назван „амерички Горки“.

Роман “Зов дивљине” издат је 1903.године. Овај роман, као и низ његових дела је инспирисан личним искуствима из доба Златне грознице. Тешкоће и изазови живота копача злата, неразмрсиво су повезани са псима који су у снежном окружењу Аљаске служили за вучу њихових саоница, као најбољег транспортног средства. Радња романа се везује за питомог кућог пса Бака, којег слуга из освете одводи на далеки Север и тамо га продаје. Бак се прилагођава снегу и хладноћи, као и животу пса за вучу. Истовремено се открива и његова дивља нит која га повезује са вуковима… Зов дивљине је један од најпопуларнијих дела Џека Лондона, а с обзиром да је главна личност романа пас, често се класифицира у романе за омладину упркос насиљу које је саставни део борбе за живот у време Златне грознице. Роман је послужио и као основа за низ филмова.