Ана Карењина – I-II

Гроф Лав Николајевич Толстој (1828 – 1910) је био руски писац сврстан у највеће руске реалисте тога доба. Познат по своја два највећа дела, Ана Карењина и Рат и мир, која сликају дубоку, психолошку и друштвену позадину Русије и њеног друштва у 19. веку. Био је есејист, драматист, критичар и морални филозоф, и поред свега пацифиста и левичар. Својим напредним, ненасилним идејама отпора утицао је на касније личности као што су Мартин Лутер Кинг и Ганди. Проглашен је за најбољег писца у последњих 200 година и то од стране 125 америчких и британских књижевника који су учествовали у анкети која је трајала више година.

Ана Карењина је један од највећих Толстојевих радова. Прича о Ани Карењини и њеној трагичној љубавној афери са грофом Вронским. Прича је заснована на једном догађају којем је Лав Толстој присуствовао лично. Наиме, по доласку на железничку станицу, млада жена је извршила самоубиство, бацивши се под воз. Девојка је била љубавница оближњег земљопоседника и овај догађај је Толстоју остао у сећању… Толстој је креирао лик Ане Карењине, као младе лепе жене, која је живела у браку без љубави, са Карењином. Овај брак би за њу био сасвим подношљив, да се није заљубила у грофа Вронског. Као компарацију Анине трагичне афере, кроз роман се упоредо описује и однос Кити и Левина. Кити, која је била заљубљена у Вронског је у почетку одбила Левина, али, схвативши да је Вронски заљубљен у Ану Карењину, њено срце је сломљено и она на крају ипак прихвата Левинову љубав и удаје се за њега. У лику Ане, Толстој је презентовао жену са предодређеним условима за трагичну судбину. Анина љубав према Вронском прераста у неконтролисану страст. Иако је могла свој однос са Вронским да држи у тајности, Ана признаје своју аферу мужу и за то плаћа највећу цену… губи сва права да контактира свог сина и бива одбачена од свог друштва. Ану изједа неиздржива љубомора, и све чешће јој се јављају суицидне мисли. Коначно, предаје се свом пориву и баца се под воз.