Јутра са Леутара

Јован Дучић (1871 – 1943) је био српски песник, писац и дипломата. Рођен је у Требињу где је завришо и
основну школу. Када се породица преселила у Мостар, уписује трговачку школу. Учитељску школу похађа у Сарајеву 1890 –1891.године и Сомбору где матурира 1893. Учитељевао је кратко време по разним местима. Од 1907. године бави се дипломатијом до распада Краљевине Југославије, 1941.године када одлази у Геру – Индијана у САД. Умро је 7. априла 1943. у Гери.

Јутра са Леутара је збирка записа Дучићевих размишљања о стварности и судбинама које су га окруживале. То су његова најдубља размишљања о тајнама којима су се бавили многи филозофи – о етичким, моралним, поетичким и метафизичким тајнама људске бити и понашања. У овој збирци, Дучић се бави мислима о човеку и његовим квалитетима – о мирноћи, мржњи, плесу, љубомори, сујети, страху, разочарењу, родољубљу, карактеру, уљудности. Књига поред ових мисли садржи и седам песама.

• Залазак сунца 
• Јабланови
• Подне
• Моја поезија
• Вече
• Песма жени и
• Аве Сербиа