Хајдуци

Бранислав Нушић (1864 – 1938) је био српски комедиограф, писац романа, драма, прича и есеја, зачетник реторике у Србији, и истакнути фотограф аматер. Такође је радио као новинар и дипломата. Нушић је рођен у Београду као Алкибијад Нуша у цинцарској породици Ђорђа и Љубице Нуше. Његов отац је био
угледни трговац , али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство. Нушић је у Смедереву провео своје детињство и похађао основну школу и прве две године гимназије. Нушић је матурирао у Београду. Са 18 година законски је променио своје име у Бранислав Нушић.

У роману “Хајдуци”, Бранислав Нушић је заправо са пуно хумора описао доживљаје из свог детињства. Сваког четвртка поподне и недељом, код храстовог стабла поред Дунава, скупљала се дружина од седам дечака. Ту су се дружили, причали о свему и свачему, а када би им то досадило, правили би лопту крпењачу и играли фудбал до пада мрака. Вођа дружине је био Чеда Брба, најјачи међу њима и једини који није ишао у школу. Причао им је приче о својим храбрим  елима и иако су сви знали да су то измишљотине, претварали су се да му верују јер су га се плашили. Када је Чеда Брба одлучио да се одметне у хајдуке и позвао дружину да му се придружи, први се јавио Лаза Цврца, најмањи и највеселији дечак у дружини. Сима Глуваћ се претварао да је глув, Мита Трта је био лењ и мрзео је да дуго говори, али је због меког срца често плакао, Жика Дроња је вредно учио, али је брзо заборављао. Нушић не спомиње свој надимак, али ни он није био добар ђак. Правио је разне несташлуке и није волео школу. Најлошији ђак је ипак био Миле Врабац. Сви они су се у дружини понашали другачије. Лаза није муцао, Сима је све чуо, а Мита је причао дуге приче. Одрасли нису разумели њихове жеље, игре и снове. Дружење и заједничке авантуре, помогли су им у остваривању њихових жеља …