На Дрини ћуприја

Иво Андрић (1892 – 1975) био је српски књижевник и дипломата Краљевине Југославије. Рођен је у
Долцу поред Травника.  Детињство је провео у Вишеграду где је завршио основну школу. У Сарајеву је матурирао у Великој гимназији, а словенску књижевност и историју студирао је у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. У књижевни свет ушао је песмама „У сумрак“ и „Блага и добра месечина“1911. године. Добио је Нобелову награду за књижевност 1961. године.

Роман На Дрини ћуприја Андрић је писао током Другог светског рата у окупираном Београду и објавио га је у марту 1945. године. Роман приповеда о мосту на реци Дрини у Вишеграду. Мост је био задужбина Мехмед паше Соколовића, великог везира Османског царства, рођеног Србина из села Соколовићи крај Вишеграда. Као данак у крви он је, кад му је било десет година, одведен у Турску. Радња романа траје четири века и скуп је више прича повезаних мостом на Дрини, који је тачка окосница и главни симбол нарације. Сам мост представља на неки начин супротност људској судбини која је пролазна у односу на камену грађевину, која је вечна. Око њега се развијају приче о историјским личностима и безименим ликовима који су плод пишчеве маште.