Народни посланик

Бранислав Нушић (1864 – 1938) је био српски комедиограф, писац романа, драма, прича и есеја, зачетник реторике у Србији, и истакнути фотограф аматер. Такође је радио као новинар и дипломата. Нушић је рођен у Београду као Алкибијад Нуша у цинцарској породици Ђорђа и Љубице Нуше. Његов отац је био угледни трговац , али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство. Нушић је у Смедереву провео своје детињство и похађао основну школу и прве две године гимназије. Нушић је матурирао у Београду. Са 18 година, законски је променио своје име у Бранислав Нушић.

Бранислав Нушић је комедију “Народни посланик” написао са 19 година. Међутим, иако је наишла на похвале и подршку тадашњих најугледнијих књижевника, 13 година је лежала у фиоци и није постављана на репертоар, јер се није допала Александру Обреновићу. Наиме, Александар је сматрао да је ова комедија представљала “ругање борцима за парламентаризам”. У Народном посланику, Нушић веома верно описује изборну борбу у којој се не бирају средства. Користе се интриге, клевете, купују гласови, краду говори … Главни јунак је газда Јеврем. Њему је стало само да буде на власти из личних интереса и користи. Интереси народа му нису важни. Његов противник је адвокат Ивковић, који је Јевремов подстанар и у кога се заљубљује Јевремова ћерка Даница … Занимљиво је да је и поред 13 година, проведених по фијокама рецензената и управника позоришта, ово дело није изгубило на својој актуелности и савремености. Безвременост Нушићевих дела се заснива на проницљивој анализи људске психе и друштвених односа. Друштво је засновано на равној линији друштвених норми, малодушности, традицији , немоћи и свим другим негативним особинама под којима се појединци гуше, а друштво немоћно предаје учмалости… Јунаци писане речи су особе изнад и испод те линије, јер писци лако проналазе инспирацију у овако богатом материјалу мисли, емоција и узбуђења…