Српске бајке

Интернационална основа бајки проткана је реалијама из живота српског народа и средине у којој се прича изнова компонује или поново уобличава. Мотиви у српским бајкама су слични као и код осталих народа и нису ништа друго до последњи одјеци прастарих митова који су пустили корене у целој Европи. Бајке представљеју мит и легенду спуштену у народ, а од 10. века усмено предање почиње да уступа место књижевном.

Књига садржи следеће бајке: Биберче; Златноруни ован; Со и хлеб; Златна јабука и девет пауница; Како су радиле онако су и прошле; Усуд; Ђаво и његов шегрт; Аждаја и царев син; Чардак ни на небу ни на земљи; Немушти језик; Змија младожења; Петар бега од смрти; Влатко и мртви; Није ништа трајно, сто неће кадгод бити јавно; Ера, па Ера или боље је умети него имати; Девојка цара надмудрила.