Вoђа

Радоје Домановић (1873 – 1908) је био српски сатиричар. Рођен је 16. фебруара 1873. године у породици сеоског учитеља у селу Овсиште код Крагујевца. Као професор српског језика радио је у гимназијама у Врању, Пироту и Лесковцу. Због политичких уверења је прогањан, премештан и отпуштан са посла. После пада режима краља Александра Обреновића 1903. године, незадовољан малим променама у земљи, покреће политички лист „Страдија“, у којем покушава да се бори против мана новог режима. Разочаран, одавао се све више боемском животу, много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан умро је у 35. години живота, 4. августа 1908. у Београду.

Приповетка “Вођа” Радоја Домановића (1873-1908) је политичко – друштвена сатира. Написана је
1901.године. У Домановићевом стилу, исмевање овде веома долази до изражаја. Он исмева „силни и поштени“ српски народ, који је увек уз своју земљу, чак и онда када је најтеже. Време, које аутора наводи на подсмех и укор, је владавина последњег Обреновића. У том периоду се посебно испољавају друшт вени сукоби и борбе, као и наказност јавног морала. Домановић је незадовољан тадашњом Србијом, а народом, благо речено, разочаран.  ад се говори о овој сатири, говори се о Радоју Домановићу, спознаје спознаје се он најпре као човек, а затим као писац. Народ незадовољан економском и животном ситуацијом, решава да пронађе боље место за живот. Њихов избор вође који треба да их поведе у нови живот пада на непознатог човека, који је “искусан” путник и који познаје друге земље. Непознати човек их води у непознато. При томе и поред јасних путева, он проналази најтеже путеве са највише препрека. Људи остају без очију, ломе ноге и руке, руше ограде, падају у јаркове… На крају када му већ мали број верних пратиоца предочи да се број народа смањио, он им саопштава да то не може да види, јер је слеп од рођења.