Чича Горио

Оноре де Балзак (1799 – 1850) је француски романописац који се сматра кључним аутором реализма. Људска комедија (La Comédie humaine) заједнички је назив за његове романе, међусобно повезане, у је настојао да пружи слику о свом времену, друштвеним и историјским, филозофским кретањима, да прикаже живот свих друштвених класа и слојева, да осветли тајне човекове психе. Балзак је први употребио механизам враћања истих ликова кроз своје књиге како би изразио јединство друштва које
слика.

Роман Чича Горио је сложене структуре, типолошки вишезначан те се може одредити и као друштвени роман, и криминалистички и љубавни и роман о васпитању или о развоју карактера. Балзак непосредно и верно приказује стварност, аналитички поступа у обради, заузима критички однос према савременим појавама и ликовима приказује представнике различитих друштвених слојева. Писац даје широку и верну аналитичку слику друштва пратећи своје ликове у њиховом развоју, сазревању, кретању у различитим друштвеним круговима. Поред тога, у роману се јавља заплет карактеристичан за криминалистичке романе. Носилац тог начењског дела романа је тајанствени лик Вотрен. У роману су приказана и три љубавна троугла. Лик главног јунака Ежена де Растињака дат је у развоју па се роман може одредити и као роман о васпитању или о развоју карактера. Фабула романа прати покушаје провинцијалца Ежена де Растињака да се пробије у високо друштво Париза. Он је сиромашни племић који сања о успеху, слави, новцу, љубави, а приморан је да живи у сиромашном, бедном пансиону Вокер. У пансиону упознаје чича Гориа, трагичног јунака, којег убија претерана, страсна родитељска љубав према својим двема ћеркама. Оне посећују оца само да би од њега добиле новац, стидећи се њега, обичног грађанина, будући да се крећу у аристократским круговима. Горио умире сам. У последњим тренуцима неговали су га Растињак и студент медицине Бјаншон, који му и погреб плаћају. На погребу несрећног старца није се појавила ни једна ћерка …