Фауст

Јохан Волфганг фон Гете (1749 – 1832) био је немачки писац, политичар, песник, научник и филозоф, а током 10 година и председник области Вајмар. Гете је био једна од најзначајнијих личности немачке књижевности и европског неокласицизма и романтизма крајем 18. и почетком 19. века. Аутор „Фауста“ и „Теорије боја“ ширио је свој утицај широм Европе, а током наредног века његова дела била су инспирација за многе музичке и драмске комаде.

Прича о Фаусту потиче из старих немачких легенди. Гетеов Фауст се бави хришћанским моралом повезјући га са оригиналном легендом. Гете је ову причу компоновао и уређивао преко 60 година ( додуше не у континуитету ). Коначна верзија је штампана тек после његове смрти и представља велико дело Немачке литературе  У предигри, Фауст је веома успешан учењак, али је незадовољан својим животом, па зато прави договор са Ђаволом. Мења своју душу за неограничено знање и земаљска задовољства. У првом делу Мефисто, води Фауста кроз искуства жудње, која кулминира односима са Гретом ( Маргаритом ).Фаустова жудња уништава младу и невину девојку и њену породицу. Овај део завршава спасом девојчине душе, која се окреће Богу, а Фаустовом трагедијом и срамом. У другом делу, духови земље дају опрост Фаусту и прелази у стадијум поезије. Фауст и његов ђаво, доживљавају свет политике и класичних богова, и срећу се са Хеленом Тројанском ( као персонификацијом лепоте ). Коначно, пошто је успео да доживи срећу, према договору са Ђаволом, Фауст умире. Међутим, Бог шаље своје анђеле који нису дозволили да узме Фаустову душу. У последњој сцени, анђели односе Фаустову душу у небеса, у присуству Бога, као Свете Девице, Мајке….