Вештице су само трик

У средишту Ђорђевићеве поезије су сећања на детињство, на одрастање и школу, на догађаје у школи, другове и другарство. Говори се у његовим песмама о љубави и првим симпатијама, о животињама и спорту; о мајци,оцу, баби, деди – породици, кућном дому на Звездари и породичним односима. Његове песме су надахнуте Београдом, некадашњом периферијом Београда и животом у кући.

Ђорђевићева поезија је често духовита, каткад помало заједљива, али надасве, маштовита и осећајна.