Башта сљезове боје

Бранко Ћопић (1915—1984) је српски и југословенски књижевник. Основну школу завршио је у родном месту, нижу гимназију у Бихаћу, а учитељску школу похађао је у Бања Луци и Сарајеву, те је завршио у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године. Прву причу објавио 1928.године, а прву приповетку 1936. Његова дела су, између осталих, превођена на енглески, немачки, француски и руски језик. Био је члан Српскe академијe наукe и уметности и Академијe наукe и уметности Босне и Херцеговине.

Башта сљезове боје је збирка од 54 прича. (Неки повезују број прича са Бранковим годинама када је ову књигу објавио, јер је тада имао 54 године). Књига је подељена у два циклуса: “Јутра плавог сљеза” који је посвећен раном детињству и “Дани црвеног сљеза” Иако је задржана Ћопићева ведрина, тонови су тамнији, црвени. Овај циклус припада другом – зрелијем животном добу. Свака прича из збирке је прича за себе, али све заједно чине приповедну целину, повезану јединством мисли и значења, ликовима и амбијентом. Књигу је Ћопић посветио свом другу из детињства и пријатељу из рата, писцу Зији Диздаревићу. Посвета има форму писма и врло је важна за разумевање дела јер су у њој дати поводи с којима је написана, као и порука самог дела. Инспирисан страдањем свог пријатеља у логору, Ћопић говори о мрачним и разорним силама које владају овим светом и да се из дана у дан још умножавају у свету “црни коњи и црни коњаници, ноћни и дневни вампири”. Писац се овој злосутној слици света супротставља писаном речју и причама о људској доброти, причом о једној башти сљезове боје, причама о добрим старцима и занесеним дечацима из доба свог детињства. Такво детињство постаје његово бекство и утичиште од незадовољства временом у коме живи и од зла које слути.