Градинар

Рабиндранат Тагор ( енгл. Rabindranath Tagore, 1861 — 1941) је био индијски књижевник, драматург и филозоф. Написао је више од 1000 поема, 24 драме, осам романа, више од 2000песама, велики број есеја и друге прозе. Његова поезија се одликујеједноставношћу емоција, есеји јачином мисли а романи друштвеномсвешћу. Главни циљ му је био повезивање истока и запада. Сам је преводио своју лирску поезију на енглески језик.Добио је Нобелову награду за књижевност 1913. године.

“Градинар” је збирка кратких песама. Неке од њих су писане у облику прича. Сам наслов симболизује труд, настанак и грађу. “ Хоћу да напустим стари посао. Бацићу мач и копље у прашину. Не шаљи ме више на далеке дворе; не крећи ме у нове победе. Учини ме градинаром свога цветњака”. Главна тема Тагорове лирике је љубав. Љубав према деци, према отаџбини, према природи, према животу уопште. Али жена као најлепше и најнепосредније оличење живота у његовој поезији има почасно место. У њеном смеху је музика живота. Драга је када говори, када ћути, када се мази и када се дури, када је јака и када је слаба, када лепрша хаљином и звецка својим гривнама… Човеку је жена извор живота. Због ње се воде ратови, сликари је проналазе у својим сновима а песници о њој певају… Тагорина поезија се одликује ретком финоћом и мером укуса. Не скривајући чари женског тела и жудњу за њим, он не своди љубав на уживање у њеним чарима.Тагора нас учи неизмерној љубави у сарадњи са другим бићима, јер човек само тако може опстати и бити срећан. Тагора је био велики борац за људска права. Својом поезијом желео је да пружи сву ту љубав коју је имао и за себе и за друге.