Мале бајке

Лепота Малих бајки Стевана Раичковића јесте у њиховој „сложеној једноставности“. Двадесет прича, које чине ову збирку, могуће је препознати и као лирку прозу, лирско – симболичке приче, као песме у прози, каткад као поетске параболе… Но, увек је реч о кратким причама које језгровито, без сувишних и „великих“ речи, без ичег субишног, посебно без наметања, мудрости коју преносе, причају о најважнијим стварима људског постојања. И када говоре, само наизглед, о појавама из природе, о животињама или о биљу – оне увек говоре о човеку.