Живот и прикљученија

Доситеј Обрадовић (световно име Димитрије) (1744 – 1811)је био српски просветитељ и реформатор револуционарног периода националног буђења и препорода. Рођен је у Чакову у Банату. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Понесен таквим идејама радио је на просвећивању свог народа, преводио је разна дела међу којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам писао дела, првенствено програмског типа, међу којима је најпознатије „Живот и прикљученија“. Доситеј је био први
попечитељ просвете у Совјету и творац свечане песме „Востани Сербие“. Његови остаци почивају у Београду, на улазу у Саборну цркву.

Живот и прикљученија, у првом делу живота, се описује рођење, родитељи, ујак, детињство, занат, бекство у манастир Хопово. Ово своје казивање Доситеј час назива „историја“ час „доживљај“. Детаљно приповеда о свим појединостима најранијег детињства, али је то приповедање прожето моралним коментарима, саветима родитељима и читаоцима, коментарима свега што описује. Свако поглавље завршава се есејистичко-филозофским сегментом са идеолошком критиком манастира, монаха и сујеверја или пак излагањем сопствених идеја о слободном мишљењу, васпитању појединца и просвећивању народа. Тако се свака целина овог дела живота може поделити на два дела – приповедни и рефлексивни са наравоученијем. У другом делу живота описује историју која започиње „бекством из раја“, из Хопова, па све до боравка y Лајпцигу, где ће започети издавање својих књига. У чему су приказани сви они догађаји који везују младог Доситеја за овај свет наспрам оног y којем је до тада живио. Игуман овога манастира Теодор Милутиновић главни је кривац управо за такво нешто, наиме, он га одвраћа у некој мери од свих до тада познатих књига о манастиру, вјери и другим нематеријалним тј. духовним стварима којима се он и био посветио. Тјера га да путује и упознаје нове обичаје, језике, људе- уопште итд...