Последњи мохиканац

Џејмс Фенимор Купер (1789 – 1851), рођен у Новом Џерсију, као син конгресмена Вилијама Купера. У 13. години, отац га уписује у Јеил, где је показао свој немиран и авантуристички дух због кога га избацују из школе. Запошљава се на трговачком броду, да би са 18 година приступио ратној морнарици коју је напустио 1811.године. Свој први роман “Упозорење” је написао 1820. године и аутор је великог броја романа, путописа са својих путовања, историјских дела и кратких прича. 

Историјски роман “Последњи мохиканац” издат је 1826. године као друга књига из серијала “Приче Кожне чарапе”. Радња романа је смештена у 1757. годину, у време Француско – индијанског рата (седмогодишњег рата ), у којем су се Французи ослањали на индијанце, као савезнике у борби против знатно бројнијих
британских снага. У роману “Последњи мохиканац”, две сестре, Кора и Алиса са војним конвојем крећу ка утврђењу Вилијам Хенри, где се налази њихов отац пуковник Монро. Међутим, њихов индијански водич из
племена Хјурон – Магуа их издаје и води у клопку, али га спречавају трапер Соколово око и два индијанца из племена Мохиканаца, Чингакук и Ункас… Епитет последњег мохиканца носи млади Ункас. На крају романа, у покушају да спречи Магуу, да одведе отету Алису, Ункас се сукобљава са његовом групом и гине. Алиса, не желећи да буде одведена, и сама се баца са стене у понор. Чингакуг и Соколово око, се свете за смрт Ункаса и Алисе…