Срећни принц и остале бајке

Оскар Вајлд (1854 – 1900) је био ирски књижевник. Популарност међу књижевницима је стекао током боравка у Лондону. Године 1882. је отишао да предаје у Америци. После повратка из Америке живео је неколико месеци у Паризу. Током тих година, Вајлд је радио као новинар, а поред тога је и даље писао
поезију и драме. Године 1890. објавио је своје најчувеније дело, роман „Слика Доријана Греја“. У то време је Вајлд доживео највећу славу. Али у лето 1891.године упознао је лорда Алфреда Дагласа, с којим започиње љубавну аферу и спознаје своју хомосексуалност. У то време постаје алкохоличар, а његова слава почиње полако да се гаси. 1895. године је осуђен на две године принудног рада због „наказног понашања“. После повратка из затвора, сели се у Париз, где је умро 30. новембра 1900. године, напуштен од свих.

Срећни принц – 1888.
Себични џин – 1888.
Звездани дечак – 1891.
Млади Краљ – 1891.
Одани пријатељ – 1888.

Иако је књижевну славу стекао захваљујући својим комедијама и роману “Слика Доријана Греја”, Оскар Вајлд је познат у свету младих пре свега по својим причама и бајкама, којима је потврдио не само да је био страсни заговорник лепог, него и да је био веома вешт приповедач и у свакодневном животу и у литератури. И иако је био наглашени естета, чак и вођа енглеског књижевног естетицизма, у овим причама, читаоци ће наћи и бројне моално-поучне ноте, снажне етичке поруке, па чак и наглашену педагошку мисао која никог неће оставити хладним. Ипак, оно најважније што његове приче доносе су свеже и необичне слике, какве до њега нисмо налазили у свету бајки. Раскош света у ком је живела његова машта и снажно саживљавање са онима који трпе и страдају.