Плаве легенде

Јован Дучић (1871 – 1943) је био српски песник, писац и дипломата. Рођен је у Требињу где је завришо и основну школу. Када се породица преселила у Мостар, уписује трговачку школу. Учитељску школу похађа у Сарајеву 1890—1891.године и Сомбору где матурира 1893. Учитељевао је кратко време по разним местима. Од 1907 године бави се дипломатијом до распада Краљевине Југославије, 1941.године када одлази у Геру – Индијана у САД. Умро је 7.априла 1943. у Гери. Плаве легенде написао 1930. у Женеви.

Плаве легенде су песничка проза у правом смислу те речи. Упркос филозофско-религиозним значењима, упркос повременим патетичним описима, порукама и ставовима о човеку, његовој вери, поступцима и судбини, веровању и празноверицама, могу се у Плавим легендама наћи и прворазредна прозно-поетска остварења. Дучићеве Плаве легенде нису до данас како ваља прочитане. Овај песник, испрва паушално претерано слављен, па политичко-књижевно дисквалификован, да би опет из књижевно- политичких разлога био неодмерено уздизан, још није ваљано критички проучен. Истицана је Дучићева углачаност и избрушеност. То није оспоравано ни при разматрању Плавих легенди, али је, готово без икакве аргументације, подвлачена њихова блистава пустош“ и напирлитаност. Има у Плавим легендама и те напирлитане пустоши, али има и узбудљивих прича, грађених по свим законитостима кратке приче, с казивањем усредсређеним на један проблем, каткад застрашујућег обрта и поенте на крају. Наметнуте су се приче које говоре језиком лепоте – баш као и њихов писац, што је особито ценила Аница Савић-Ребац.